Prvih sto dana

4. jun Uvrnuto. Pitam, šta činiti? A on će meni, čitaj, na nebu piše. Da čitam šta piše na nebu? Sad? Da, sad, i sutra, i tako 365 dana. I to pomaže? Sigurno. Odoh da vidim..

Dakle, dan prvi, na nebu piše:  NE PANIČITE. *
(* ne primjenjuje se na one koji čitaju sa prostora exYU)

Dan drugi, na nebu piše:
Ne nerviraj se dok ti majstori buše zid za klimu. Tvom komšiluku je mnogo gore.

Dan treći, na nebu piše: Odaberi mjesto i ne brini, naći će se neko da te tamo odvede!

Dan četvrti, na nebu piše: Čokolada može zamijeniti zagrljaj. I obrnuto. Ovo drugo je zgodno za liniju.

Dan peti, na nebu piše:
Ko može više, može i manje. Međutim, za to ponekad treba truda.

Šestog dana, na nebu je napisano:
(Ne)zadovoljstvo potiče od vrednovanja. Treba korigovati vrednovanja.

Evo me u avionu. Sedmi dan, na nebu piše: Šta radiš ti ovdje??!!

Ovo je njemacko nebo, ne znam procitati, ali osmi dan pise nesto kao:
Bier trinken und keine Sorge

Deveti dan. Na nebu piše : Prijateljstvo je ljekovito.

Deseti dan, nebo nam se smije, mlazni avion ispisuje: Ne treba traziti svijet jednakih ljudi, vec svijet jednakih sansi

Jedanaesti dan, na nebu piše: Na pravi pauzu. Lubenica.

Dvanaesti dan, a na nebu: To je dobar način da zamisliš kako bi bilo kad bi se ostvarilo. U snu si bezbjedna.

Trinaesti dan, na nebu čitam: Ne osuđuj slobodne a zarobljene. Njima je najteže. Imaju ključ, a ne smiju ...

Dan četrnaesti, a nebo kaže: Danas je ono sutra zbog kog smo juče brinuli

Dan petnaesti, na nebu piše: Pitanje je, a ne odgovor, ono što dokazuje da razmišljaš

Šesnaestog dana, na nebu lekcija: Crvena zvijezda u sredini je Proxima Centauri : Vidiš, čim smo je imenovali, već ti se čini bliskom, i sutra ćeš je očima tražiti. Tako je uvijek.

Dan sedamnaesti, na nebu piše: Ne uzimaj previše stvarno sve te obaveze

https://www.youtube.com/watch?v=I3GbIxdi0YI&feature=share

Dan osamnaesti, na nebu: Nije sve što vidiš i dodirneš. Ima ih koji nisu tu, a tu su.

Devetnaestog dana nebo savjetuje: Dobro je ponekad umijesiti hljeb. Tako se ukućani hrane ljubavlju.

Dan dvadeseti na nebu piše: Sve te brojke u tvojoj glavi, zamisli da su tratinčice.

Dvadesetprvog dana na noćnom nebu: I čekanje je ponekad aktivnost.

Dvadesetdrugi dan, nebo mi potvrđuje ono što sam već naučila: Kompromis je samo drugo ime za prilagođavanje slabijeg jačem.

Dvadeset trećeg dana moje izmaštane obuke, nebo me podsjeća da vam se zahvalim što ste tako dobri, svi koji se družite ovdje sa mnom 

Dan dvadesetčetvrti: Nek mi uzmu sve, ja imam nešto iznad oblaka...

https://www.youtube.com/watch?v=IYUUAnYUzXU

Dvadesetpetog dana na nebu iznad Zemuna: Ne zalijeći se sa zaključcima, Dorothy, da su stvari univerzalne, bila bi samo jedna. Nastavi tražiti.

Moje nebo mi danas reklo: To što toliko energije rasipaš okolo, znači da ti energije IMAŠ! Šaljivo nebo moje. Dvadesetšesti dan.

Dvadesetsedmog dana, jedva da i vidim nebo, a usijala mi se tastatura. Ipak, tamo piše: Bijeg nije kukavičluk ako ćeš bježeći ostvariti napredak.

Dan dvadesetosmi, nebo: Ne pričaj ništa dok ne čuješ još... Glupo se zalijetati na metu koju ne vidiš.

Dvadesetdevetidan na nebu: Ljudi najviše vole one koje mogu zbog nečega sažaljevati.

Trideseti dan na nebu piše: Zasmijava me to što si zamislila! - (da se nisam zaklela na godinu dana sad bih ga šutnula i sve mu zvijezde pobacala! I meni je štošta smiješno, pa ne pišem tako. Pred svima)

Tridesetpervi dan, podsjećanje s neba: Obrij te brkove, ideš na korporacijsku proslavu, a ne na "veče Ličana" !

Tridesetdrugi dan, nebo me špijunira dok radim, sigurna sam. Jer kaže: Lijepo je biti informisan o mnogome, ali malo fokusa ne bi škodilo. U protivnom ćeš uprosječiti i ono zaista bitno.

Tridesettrećeg dana, na nebu piše, (a šta bi drugo): Bravo, Nole! 

Nebo, dan tridesetčetvrti: Ne žali za onima što su odnijeli svoje krpice, ionako nisu znali da se igraju!

Tridesetpetidan na nebu piše: Sve će to kiša oprati.

Tridesetšestog dana na nebu: Opet si se zamaštala! I vrtiš istu stvar već više od 15 godina...

Sa moje terase, između krovova zgrada vidi se parče neba sa zvijezdama, i poneki avion u prolazu. Meni dosta. Tridesetsedmi je dan vježbanja moje volje, i na nebu piše: 
Šeherezadina tajna nije bila u tome što je znala 1001 priču, već što bi svaki put prestala kad je najzanimljivije. Radoznalost, neizvjesnost,čekanje. To treba dati ljudima.

Tridesetosmog dana, kroz kišu i vjetar nazirem riječi: Ne gledaj kalendar, džemper obuci.

Tridesetdevetog dana, nebo iznad Banjaluke: A ljudi se, doista, ne isporučuju sa uputstvom za upotrebu.

Četrdeseti dan i poruka kroz kišne kapi: Svi ti ljudi koje voliš i kilometri između vas.

Nebo, četrdesetprvog dana: Ne treba žaliti za prošlošću, ona ionako nije bila onakva kakvom smo je zapamtili.

Četrdesetdrugi dan, nebo išarano munjama: Mladi ljudi treba da pokušavaju i griješe. Oni imaju vremena da popravljaju.

Nebo, dan četrdesettreći: Nedovršeni poslovi su tempirane bombe.

Četrdesetčetvrti dan, 44 rođendan

Četrdesetpeti dan. Sumnjam da Milica piše po nebu. Tamo stoji: Napravi joj te palačinke!

Četrdesetšestog dana na nebu piše: Haljina.

Četrdesetsedmi dan: Da bi dobro upoznala sebe moraćeš usput da upoznaš mnoge druge ljude.

Četrdesetosmi dan: Baš si ti neka tvrda žena. Zašto je tako teško priznati vrtoglavicu

Četrdesetdevetog dana na nebu: Ne moraš sve isplanirati. Pusti nešto da se dogodi.

Pedesetog dana na nebu: Neka te ne bedači kiša. Ne pada u tebi.

Pedesetprvog dana na nebu piše: Tvoja organizacija vremena i dnevnih aktivnosti bi i mudrace sa istoka izbacila iz ravnoteže!

Pedesetdrugog dana nebo haštaguje: #vesele_žene

Pedesettreći dan, nebo kaže: Dobre su ti nove farmerke!!

Pedesetčetvrtog dana nebo nema vremena za mene. Ima neku gadnu raspravu sa Svetim Ilijom.

Pedesetpetog dana na nebu piše:
...Odjednom je shvatila da to čime je vezana nisu nikakvi teški lanci, nego obične papirne trake, poput onih kojima se vezuju pokloni. Odvezivala ih je polako, jednu po jednu, i pažljivo slagala. Na nekima su bila ispisana imena, druge su imale slike, neke opet neobične šare i poderotine. Poznavala ih je. Jednom će o tome pisati priče. Za sada, raduje je osjećaj topline koji prolazi kroz tijelo koje počinje da se pomera...

Pedesetšestog dana na nebu piše: Jedini princip koji ti treba je da nikad nikom ne stojiš na putu.

Pedesetsedmi dan, prekidam nebo u važnom poslu oko pripremanja oluje, da bi mi priznalo: Ne volim ovaj dio sa munjama i gromovima, ali bez ekstrema se ne bi moglo ostalo mjeriti.

Pedesetosmog dana na zajedničkom nebu: Ima tih nekih prozora što se iznenada otkriju tek kad padne mrak i upali se svjetlo. Ostavljam te da se čudiš ... žena je lijepa kad je zbunjena.

Pedesetdevetog dana na nebu: Semafori su ti na zeleno podešeni

I ovo nebo svašta pamti! Šezdesetog dana sa moje terase: Kad naiđu misli o samoći, sjeti se da si bila sama u Parizu. Poslije toga sve samoće su smiješne.

Šezdesetprvog dana nebo iznad planine: Musava si od malina i borovnica!

Šezdesetdrugi dan na nebu: Mali svijetovi i njihova komplikovana pravila.

Šezdesettrećeg dana na nebu: Prilagodi se, planiraj berbu pečuraka, zdrave su i puna ih je šuma

Šezdestčetvrtog dana na nebu, o pisanju, čitanju i razumijevanju: slični će razumjeti, a ostali će vidjeti lijepu rečenicu. I jedni i drugi su u pravu.

Šezdesetpeti dan, i dalje kiša i ozbiljne teme. Kaže: Ljudi su saučešće usavršili, gotovo ne možeš 

pogoditi je li iskreno ili ne. Ali da pokažu radost kad uspiješ - to im baš teško ide!

Šezdesetšesti dan na nebu piše: Različite perspektive se utrkuju u snazi argumenata, a istina vijuga negdje između, kao potok skriven u gustim rakitama.

Šezdesetsedmi dan nebo poručuje: Vino, sir, planina, more, istorija i današnjica. Sve razgovori sastave.

Šezdesetosmi dan. Supermjesec, zvijezde padaju, a ja čitam: Zvijezde padaju svake noći, samo ih ne vidimo uvijek, nekad su skrivene nekad jasne. Isto je sa željama.

Šezdesetdeveti dan, citat: I like people who I can occasionally have a really deep conversations with, and at the same time joke around with them.

Sedamdeseti dan. Nebo zauzeto zvijezdama koje padaju na sve strane.

Sedamdesetprvog dana na nebu prelijepo lice Ivane Španović!

Sedamdesetdrugog dana nebo pametuje: Zajednički prioritet, to zvuči malo nategnuto. Prioritet se rađa iz sistema vrednosti, znači, ipak je najviše lični.

Sedamdesettreći dan na nebu: Nemoj dozvoliti da te potresaju SMS poruke tvoje banke. Pa ti barem znaš da to generiše kompjuter.

Sedamdesetčetvrti dan na nebu osmjeh: dječaci i djevojčice i njihov ekološki performans, 
Šta si ti bio? - Ja sam bio međed !
A ona? - Jagoda!

Sedamdesetpeti dan na nebu tajanstvena poruka: Jednog dana ćeš shvatiti zašto si dobila oči crne kao noć.

Sedamdesetšestog dana, piše: Onaj zvuk kad zagrizeš jabuku.

Sedamdesetsedmi dan, nebo vedro i miriše na majčinu dušicu: Naučila si da bereš čajeve.

Sedamdesetosmog dana na nebu: fenomen 007 neobjašnjivo traje 50 godina, a ono što se najduže pamti je muzika...

Sedamdesetdevetog dana na nebu piše: Nacrtaj ljubav: prstima na zamagljenom staklu, na površini vode u čaši, pjenom od kafe, pjenom od piva, borovom granom na površini jezera, nacrtaj je na ekranu laptopa, preko svih tih slika i slova, hajde, možeš ti to još uvijek!

Osamdesetog dana na nebu piše: Ljeto posustaje. Svak se o svom jadu zabavio.

Osamdesetprvog dana na nebu: Ti si ona što se na pragu spotiče, i kaže: neka, hvala, neću ulaziti; a možda zaista iza nekih vrata postoji nešto zbog čega vrijedi prelomiti.

Osamdesetdrugi dan:

Osamdesettrećeg dana, nebo mi uzvraća u mom stilu

Osamdesetčetvrti dan na nebu: Intuicija je ženska disciplina.

Osamdesetpetog dana: Kako god ti da "shvatiš" život, on će se odvijati onako kako je naumio.

Osamdesetšestog dana na nebu: Zamalo da pomislim da si me zaboravila, osam minuta je do ponoći. Ali ne, ta tvoja disciplina, gdje bi ti to!

Osamdesetsedmog dana nebo: Lijepo od vas, i od sunca i od Dunava. Dobri smo bili.

Osamdesetosmog dana na nebu piše: Zato što voliš da bazaš izvan granica prihvaćene logike, zato ti se i dešava da se zakucaš u apsurd.

Osamdesetdevetog dana, upozorenje: Kopanje po prošlosti ima smisla samo ako si arheolog!

Devedesetog dana nebo pita: A to sa ponavljanjem grešaka, usavršavaš ih ili šta?

Devedesetprvog dana na nebu piše: To što imaš potrebu da nešto PRAVIŠ je u stvari potreba da vidiš očigledan rezultat svog rada

Devedesetdrugog dana na nebu: To o čemu razmišljaš u kišnom danu - ne važi se.

Devedesettrećeg dana piše: Duboko udahneš, popiješ pivo, još dišeš, dišeš...Ako ne pomogne, lezi i čekaj sutra.

Devedesetčetvrti dan: Bojiš svojim bojama i živiš na obali Dunava. Malo li je?

Devedesetpeti dan: Prijateljice. Malobrojne, ali odabrane.

Devedesetšestog dana na nebu nešto kao nagovještaj strijele na horizontu...

Devedesetsedmi dan: Dobro je što nekad odlaziš predaleko. Tako najbolje vidiš svoje i tuđe granice.

Devedesetosmog dana nebo nudi rješenje: Pun mjesec je uvijek dobro opravdanje.

Devedesetdevetog dana nebo umorno od bacanja gromova. Toliko galame, ni oko čega. Ipak piše: ne miješaj kišu sa svojim emocijama koje ti izaziva. To je samo voda, obična, neutralna, živototvorna.

Sto dana mog "druženja" sa nebom, mog druženja sa samom sobom, mog posmatranja svijeta oko sebe, i volje da razumijem. Zaslužila sam pohvalu. Tamo piše: Tvoja dobra osobina je što ne razmišljaš mnogo odakle da počneš - ti jednostavno kreneš.