-
Dobrodošli. Tačno je 8:23. Protokol nalaže da vam postavimo
nekoliko pitanja.
-
Naravno...
-
Ovdje ste dobrovoljno?
-
O, da!
-
Pročitali ste Protokol 274, pretpostavljam.
-
Da.
-
Ima li nešto u Protokolu što bismo mogli dodatno da vam pojasnimo?
-
Ne, savršeno je jasno.
-
Saglasni ste sa uslovima?
-
Da.
-
Zašto ste ovdje?
-
Pa... valjda kao i svi ostali..
-
Ne mogu uvažiti odgovor koji se referencira na apstraktne pojmove.
Ponavljam pitanje: Zašto ste ovdje?
-
Da se očistim.
-
Poznati su vam efekti Očišćenja?
-
Da.
-
Definišite.
-
Efekat Očišćenja je uklanjanje iz mentalnog aparata sjećanja na
događaje koji izazivaju kajanje.
-
Kajete se?
-
Pa zato sam ovdje..
-
Ne mogu uvažiti odgovor. Kajete se?
-
Da.
-
Na sljedeće pitanje niste obavezni da odgovorite, ali će proces
biti uspješniji ako to učinite. Ja nemam sposobnost pamćenja vašeg odgovora.
Zašto se kajete?
-
Klonirao sam ljude.
-
To nije neuobičajeno.
-
U eksperimentalne svrhe. Na neuobičajene načine.
-
Neuobičajene?
-
Nedozvoljene.
-
Da li su vaše aktivnosti proizvele štetu za Zajednicu?
-
Na neki način, da. Ako je nasilje šteta.
-
Da li vi mislite da je nasilje šteta?
-
Da.
-
Šta se desilo sa Vašim klonovima?
-
Neki su umirali u strašnim mukama. Drugi su postali nakaze, moralne
i fizičke. Neki su postali nasilnici i ubice. A neki su nestali.
-
Definišite „nestali“.
-
Napustili su zonu kontrole, izgubili smo načine da ih pratimo.
Osamostalili su se. Otišli.
-
Govorite u množini, imali ste saučesnike?
-
Saučesnik implicira zločin?
-
Tehnički pojam, zanemarite. Da preformulišem: Niste bili sami u tom
poslu?
-
Ne, nisam bio sam.
-
Ostali nisu odlučili da se očiste?
-
Ne bih znao.
-
Odbjegli klonovi, da li su sposobni za samostalan život?
-
Na žalost, ne mogu dati takvu procjenu. Radilo se o eksperimentu sa
različitim emocijama. Prvobitni klonovi su bili zamišljeni sa kratkotrajnim
emocijama, koje bi omogućile reakciju u datim situacijama, ali ne i dugotrajno
održavanje emotivnih stanja.. Grupa koja je nestala... zvali smo ih Osvetnici.
-
Zašto?
-
Eksperimentisali smo sa produženim efektom negativnih emocija,
bijesa i povrijeđenosti.
-
Dakle, prvobitno ste im izazivali takve emocije? Kako?
-
Da. Učinili bismo da nešto zavole, da se vežu, a onda smo im to
nasilno oduzimali. Računali smo da će emocija ljubavi nestati, ali da će se
bijes i povređenost zadržati. Htjeli smo to da kontrolišemo.
-
Htjeli ste da kontrolišete nečiji bijes? Da li ljudska bića mogu da
kontrolišu i svoj bijes?
-
Ne.. Ali klonovi i laboratorijski uslovi. Trebalo je da sve ostane
tu, unutar zidova.
-
Hoćete reći da bol, povrijeđenost i bijes, ukoliko ostanu unutar
zidova nemaju nikakvu težinu? Da su bezopasni? Da su dozvoljeni? Da se ne
računaju? Da ne bole?
-
Kakvo je ovo ispitivanje???
-
Izvinite, preformulisaću: Vi se ne kajete zbog kloniranja
Osvetnika, vi se zapravo kajete...
-
Što ih nismo sačuvali unutra!
-
Aha. To bi onda bilo sasvim u redu? Da ste ih sačuvali, ne biste
imali potrebu da se kajete i čistite?
-
Ne znam kako da vam objasnim, ali, ipak su to samo klonovi.
-
Ne trebate objašnjavati, znam. Znam savršeno tačno.
-
Vi?
-
Da, ja. I mogu vam reći da je uspjelo. Nakon svega ostaje samo
želja za osvetom.
-
O čemu vi to ... je li ovo šala ili ste prekoračili ovlaštenja?
-
Ne bojte se, imamo vremena. Nisam dizajniran za dugotrajno pamćenje bilo čega osim uvrede. A trenutak Vašeg priznanja donosi Vam očišćenje. Nažalost, greške se dešavaju. Malo je nezgodno što je jedini način da održim u pamćenju Vaše priznanje da ga neprestano iznova ponavljate. Ja ne znam koliko ću trajati, a Vi niste vodili računa o tome. Prestanak postojanja jednog od nas će biti trenutak poravnanja. Zašto me gledate tako začuđeno? Došli ste da se očistite, zar ne? Na pravom ste mjestu, uvjeravam vas. Pogledajte u ovu tačku. Tako.
- Dobrodošli. Tačno je 8:23. Protokol nalaže da vam postavimo nekoliko pitanja.
- Naravno...
- Ovdje ste dobrovoljno?