Utorak:
-
Dobar dan, gospođa Neda? Kako ste Nedo, šta
radite?
-
Upravo sam došla s posla. (To je ono što sam
rekla, a ono što sam htjela reći je: što te briga!)
-
Ja sam Milica iz preduzeća XYZ (konspirativno
ime, vele ne smije se javno pljuvati), vaš broj mi je dala vaša koleginica, ona
je pogledala našu prezentaciju ...
-
Nisam zainteresovana
-
Ali onda vaša koleginica ne može učestvovati u
našoj nagradnoj igri (LAŽ 1 – nije bilo nagradne igre)
-
OK, recite, ali brzo. Hoćete da pustim nekog u kuću radi
prezentacije?
-
Radi se o proizvodu protiv alergija (LAŽ 2 – ispostavilo se da se
radi o usisivaču, a da mi je to odmah rekla, završile bismo brže). Treba nam
samo 15 minuta (LAŽ3) , kolega student je sa Altine (LAŽ4) , pa bi značilo i za
njega ...
-
OK, kad je student, ali ja sam zaista u škripcu s vremenom...
-
Može li večeras?
-
Naravno da ne! Recimo petak. Ali samo 15 minuta.
-
U redu, zovem vas ja u četvrtak ...
Srijeda:
-
Nedo, kako ste?
-
Nikako sad kad si me digla od stola. Ko si ti?
-
Milica iz firme ...
-
Milica koja je trebalo da me zove u ČETVRTAK?
-
Joj, izvinite, trudna sam pa ... sve mi se pomešalo...
-
Milice, neka tvoj kolega dođe u petak, ja ne kršim dogovore. I
Milice ... Ne želiš da me pozoveš SUTRA PONOVO!!!
-
Dobro, dobro...
-
Milice? ... Ja nemam namjeru da dajem tom vašem kolegi nikakve brojeve
telefona, da budemo jasni.
-
Ne, ne naravno, to samo ako želite da učestvujete u nagradnoj igri!
(LAŽ5)
Petak:
Ulazi
momak sa dvije ogromne kutije. Student, ok. Počinjemo nevezanu priču, i tu mi
on ispriča kako se prosto zaljubio u marketing, i kako je ova firma nešto
najbolje što mu se desilo u životu. Na to mu ja odgovorim kako prezirem takav marketing, i protivnik sam bilo kakvog uticaja na ljude zloupotrebom njihovih
slabosti, i kako je prvo i zadnje što sam tako kupila bio Kirbi kog sam prodala
za 150e.
- Platili ste Kirbi 2000e i prodali za
150?? Kako, zašto?
- Zato što stvari vrijede onoliko koliko
je neko spreman da plati kad ih izneseš na slobodno tržište, a ne onoliko
koliko ti kaže trgovački putnik koji ti ga donese u stan i ispriča ti bajke.
Pametnom
bi ovo trebalo biti dosta. Ali ne i ovom momku. Jer, on je sav važan, u košulji
je, iako je napolju kiša, jer, firma mu plaća taksi ... i sad tu još gomila
privatnih detalja koje baš i nisam morala čuti. Iako sam bila riješena da ne
gledam nikakav proizvod, već samo da, ako treba potpišem da je bio na prezentaciji
i ispratim ga, vidjela sam da postoji samo jedan način da prestanem da slušam o
njegovom privatnom životu, ciljevima i strahovima...
-
OK, ajde raspakuj to da vidim šta si donio. Pritom, nadam se da si shvatio da je ovo mali stan i da ja ne namjeravam da ukrcam TO ovdje, čak ni da mi
ga pokloniš.
Ali
ne. Najprije mi otvara neku fasciklu sa plastificiranim stranicama koju gledaš
iz njegove ruke, i kreće priča o preduzeću sa sjedištem u Njemačkoj, 10.000
radnika, jedinstveni patent, sertifikat .. Pomislih, Bože kako su svi isti, već
30 godina niko da smisli nešto originalno. Čak im i te facsikle iste. Kreće raspakivanje, i pomalja se –
usisivač. Klasični R2D2 oblik, usisivač na vodu.
-
Meni je tvoja koleginica rekla da je to neki uređaj za alergije?
-
Pa imate li alergije? Ili još bolje, astmu?
-
Za koga je bolje?
-
Ma, ne, mislio sam...izvinite, ali danas svi imaju problema ..
Recite mi, kako održavate stan?
-
Žuti karton. Vidiš li ti koliki je ovo stan? 47 kvadrata. Od toga,
a da nije pod stvarima ima oko 15. Održavam krpom.
-
Saginjete se i sve brišete?
-
15 kvadrata? Šališ se? Pa to mogu i tuferom da očistim. Ajde,
ubrzaj priču.
Ovdje
kreće tehnički sumnjiva i neubjedljiva priča o revolucionarnom motoru na
principu centrifuge, jedini proizvod koji ne rasipa prašinu nego je svu davi u
vodi ....pa specijalni točkići, a ja sad neću daviti s tim, ako vas pozovu
odazovite se, možete čuti uživo. Šalim se, nemojte za živu glavu!
-
OK, pošto zaključujem da to čudo košta barem 3 soma evra (ovdje mu je
faca bila kao da košta i više), koliko bi koštalo da vaša firma pravi motor za,
recimo kombajn?
-
Donesite mi vode u ovoj posudi, evo ovde do crte. (Još me šalje po
vodu u rođenoj kući)
-
Evo, samo požuri. Ja ti fino kažem da ja to neću kupovati, jer me
ne zanima usisivač.
-
Evo, ako uključite samo ovako, bez creva, onda vam pročišćava
vazduh u stanu.
-
Zajebavaš me??? Ja imam 4 prozora s jedne i 3 sa druge strane
stana, pravim promaju kad oću!
-
A zašto nećete kupiti? Imate kredit za stan?
-
Imam kredit za stan, ali ne bih ga kupila ni da imam punu slamaricu
keša. Nastavi, ili sastavljaj to.
-
Pa kako čistite, zaista?
-
Tako što mi dođe žena, donese Rainbow i takve munje kao to tvoje
što je neko prevario da kupi, i ja joj platim da očisti. Pukla pare na te
gluposti, pa sad treba da čisti tuđe stanove 150 godina da povrati pare.
Izračunale smo.
-
Ali, verujte mi, to nije očišćeno. Ja sam moje krevete čistio sa
ovim i to su najčistiji kreveti u Beogradu. Znate li vi na čemu spavate?
-
OK, očisti moje, platiću ti.
-
Ja se time ne bavim.
-
Šteta. Taman sam htjela da ti pomognem da počneš da vraćaš pare.
-
Zar vama nije najvažnije zdravlje? Vaša pluća? (ovdje kreće naučna
studija o plućima koju sam morala prekinuti).
-
Bulšit. Ja sam te dosad trpila, iako sve to što pričaš si pokupio
iz dvije knjige, Napoleona Hila i Čaldinija i Goldštajna. A ja sam pročitala i
to i puno više. Slušaj, da znaš za sebe. Čistoća je precijenjena. Naše tijelo ima dva savršena čistača, i to
obnovljiva. To su pluća i jetra. Ni sav tehnološki razvoj dosad nije pomogao da
se napravi vještački filter a da radi kao pluća. I pogodi šta? Kad umremo, nema
razlike između pluća pušača i nepušača. Pušenje škodi na drugi način, ali da se
bilo šta lijepi za pluća naprosto nije istina. Eto, sad znaš malo više, da se
ne blamiraš.
-
Ovo je crevo 4m, vidite, od
specijalnog materijala, neuništivo, gledajte šta sve mogu da mu radim...
-
Alo, bre, stani. Ne namjeravam da me u životu nadživi crijevo od
usisivača. I zar ti ja ličim na nekog ko bi radio sve te perverzije sa
crijevom...
Nakon
ovog je demonstrirao usisavanje na nekim svojim krpicama koje je donio, i koje
su sve završile u onoj vodi. Dosadno je da prepričavam, ili je samo meni
dosadno, ali meni je bilo baš dosadno. Uglavnom da napomenem i to da je, kad je
shvatio da od prodaje nema ništa postao nervozan i pomalo neprijatan.
-
Je li kraj?. Ajde, pakuj sad to. Ja ako ikad poželim da ga kupim,
pozvaću vas (Ovo je bila moja laž i to masna).
-
A, ne. Kupovina može samo sad. Ukoliko ne kupite sad, nikad više ne
možete. To je politika firme. Ne postoji način osim na prezentaciji koju možete
videti samo jednom.
-
Stvarno? Pa živjeću s tim. Nekako. Vidi, dijete, sve dosad sam
mogla i podnijeti, ali sad bih te izbacila naglavce zajedno sa svim tim
sektaškim papirima. Pa osnovna sloboda koju je Bog dao ljudima je sloboda
izbora. Ne treba meni ni stan, ni auto, ni fakin’ usisivač, ako ne mogu da biram šta želim
i kad to želim. Od ovog trenutka ste i ti i tvoja firma precrtani za mene. Osim
toga, šta je sa zakonom o zaštiti potrošača, ništa , a? PDV? Ništa Srbija? Stavite vi to fino u Tehnomaniju na policu, sa sve tim katalogom i sertifikatima, i za kratko vrijeme znaćete koja mu je prava cijena.
-
Ali to je politika firme ... Hoćete li prosuti ovu vodu u ve-ce ...
-
Da prosipam te tvoje krpice u ve-ce? Pa poslije da ih komunalci
jure po cijevima kad nam govna krenu po stanu. Ta priča sa usisivačima na vodu mi
se nikad nije sviđala.
-
I da mi date brojeve.
-
Kakve sad brojeve?
-
Pa svojih prijatelja..
-
E sad mi je žao što u imeniku nemam NEPRIJATELJA. Tvoja trudna
koleginica mi je rekla da ne moram da dajem nikakve brojeve ako neću nagradnu igru?
-
Koja trudna, kakvu nagradnu igru? Ja ne mogu da završim dok ne
dobijem brojeve, molim vas.
-
E pa jebite se, stvarno.
Dala
sam nekoliko brojeva, i naravno odmah se izvinula ljudima, i upozorila ih. Što
i sad činim. Ali tu nije kraj. Predivna firma koja plaća taksi ne radi to i ako
ne prodaš. Pa je krenuo da saziva ko će ga pokupiti sa Galenike. A on sam na kraju svijeta. I
niko ga ne ferma. Kiša pada.
-
Pa zar nisi sa Altine?
-
Ne. Karaburma. Evo, samo 15 minuta, doći će kolega.
-
Ja imam neku onlajn školicu, moram da uradim i predam domaći. Ti sjedi tu,
ali vodi računa da se moje vrijeme za spavanje opasno približilo.
Naravno,
niko mu nije došao ni za 15, ni 25 minuta. Nahranila sam ga, napojila, pustila
u toalet, nisam stigla da operem ni sudove ni kosu. Da mi auto nije na popravci vozila bih
ga i u Suboticu, samo da ga ispikiram. I R2D2 koji, o čuda, ne pjeva. U jednom
momentu moja Mica se pojavi iz komšiluka s ključevima od kola:
-
Ajde, pakuj se vozim te do centra Zemuna, a onda se snalazi kako
hoćeš! Ali odmah!
Divno
dijete majkino. Vaspitano.