-
Vječnost uopšte ne mari za moje kočije!
-
Zašto si to rekla?
-
Ne znam, imam osjećaj da se uzalud krećem, da možda treba da
zastanem...
-
Netačno! Nisi iskrena. Zaljubljuješ se Doroti?
-
Otkud ti to?
- Pa uvijek kad se zaljubljuješ ti usporavaš, i počinješ da lažeš
sebe. Nemoj to raditi, ti si srećna samo u pokretu, i nemoj se zavaravati da je
drugačije. Nema smisla da usporavaš da bi neko mogao da te slijedi.
-
A šta imam od jurnjave?
-
Sebe u pokretu. Osim ako se nisi uplašila?
-
Uplašila?
- Da, uplašila da ćeš jednom ostati sama, i onda si spremna da već
sad pristaneš da se osakatiš, zarad nečeg u budućnosti što se možda neće nikad
desiti. Pade mi na pamet jedan film,
gdje jedna crna prostitutka kaže: Zašto se brinuti o nečemu što može da te
ubije za deset godina, kad ima toliko toga što može da te ubije sada.
-
Zašto ljudi psuju?
- To što si promijenila temu shvatiću kao tvoje pristajanje na moje
objašnjenje. Ne znam zašto ljudi psuju, vjerovatno iz istog razloga iz kog i
plaču.
-
Ja mnogo psujem...
-
Ponekad, ali nije to najgore. Kod tebe je to simpatično, ti
isprobavaš ljude koliko se daju šokirati.
-
Sad me zajebavaš.
-
Naravno, ne da mi se objašnjavati zašto psuješ. Kao i za mnoge
druge stvari koje radiš i izgovaraš. To su tvoji načini da izdominiraš
situacijom, ili čak da se nekom svidiš spuštajući se na razinu prostog puka. Ali
to zaista nije važno. Druge me stvari brinu.
-
Na primjer?
-
Zašto ne spavaš?
-
Pa zar ne reče maloprije da sam srećna samo u pokretu?
-
Ih! Blijedo. Umiješ ti i bolje.
-
Umorila sam se od toga da stalno budem bolja.
-
Definitivno se zaljubljuješ.
-
Pa valjda bih znala da je tako? Osjećam se potpuno...obično.
- Ne daš se, riječi su ti kao kockice leda. Da mi je samo znati,
kakva je to vatra unutra, kad su je morali u toliki led okovati!
