Crveni i plavi ventili

Rasplet slučaja iz prethodnog posta je očekivan. Ali nije zgoreg ponovo sve to  pomenuti, jer se apsurdi umnožavaju, i treba ih ako ništa ono bar glasno izgovarati, da nam ne pređu u naviku i ne počnemo ih posmatrati kao normalne događaje. Jer oni to nisu. Ima kvaka. Uvijek ima kvaka, ali je tako dobro zapetljana, da je lakše platiti nego otpetljavati. Pretpostavljam da je to ono na šta su gradske vlasti računale. Ovaj put se dobro zapetljalo u vodoinstalatersku kučinu.

Dakle, topla voda se naplaćuje paušalno prema prošlogodišnjem utrošku, a onda se na kraju godine očita, pa ako bude manje – nikom ništa (nije zabilježeno da se račun umanjio, ako nekom jeste, neka mi javi), a ako je više, onda se to plati u sljedećem računu, i obračuna se novi paušal za narednu godinu.

Pri tom, „toplu vodu“ naplaćuje vodovod odvojeno od hladne, iako je to za njih svakako voda, i oni je isporučuju hladnu, a zagrijavanje vode naplaćuje toplana.  Zagrijava se u podstanici u podrumu. Eto, barem imamo polaznu tačku.

Izvor: beodom.com

Ostaje pitanje, zašto su stanari moje zgrade u prošloj godini drastično podigli, da ne kažem udvostručili svoje higijenske standarde? Ili je neko kupio bebu slona? Ni jedno ni drugo. Odgovor je jednostavan i leži u činjenici da je podstanica dotrajala, i da je počela da se kvari. Regularno, jednom godišnje, prvog vikenda jula, bio je redovan remont, i tad nismo imali toplu vodu jedan dan. Međutim, prošle godine se to dešavalo nekoliko puta. Plus radovi na mreži grijanja, kad se takođe ispušta voda iz sistema i nakon popravke puni i zagrijava nova.

Po nekom pravilu koje nigdje ne piše, vodu koja se potroši za remont (a vodovod kaže: mi je moramo nekom naplatiti! ), trebala bi platiti toplana. Eto vica! Naravno da je ne plaćaju, niti postoji mjerni sistem da se utvrdi koliko vode troši toplana za remont podstanice. Pritom, moja zgrada ima 6 ulaza pokrivenih tom podstanicom, ali troškove vode istočene u radovima na podstanici  plaća samo naš ulaz, jer je fizički smještena u našem podrumu. Štaviše, ako bih ja na primjer mijenjala radijator, trebala bih toplani platiti nekih sto pedeset evra kao troškove ispuštanja vode iz sistema. Punjenje nove vode u sistem bi, naravno, platili stanari kroz račun.

Dakle, današnji slučaj. Topla voda nestala juče popodne, i kako je nije bilo ni jutros, a remont nije najavljen, slutilo je na kvar. Da ne pominjem posebno kako mi je izostalo jutarnje tuširanje, pa sam, ovako parcijalno zaprana i ispljuskana hladnom vodom bila baš naoštrena za razgovor sa nekim JP.

Počinjem od Toplane. „ Da, imali smo već prijavu, evo sad ću zvati koleginicu ...Koleginica kaže da su naši ljudi bili tamo juče i da je temperatura  izmerena u kotlu  pedeset stepeni što je u redu. Ako je nema u stanovima to su neke druge instalacije, zovite toplanu Zemun".

Zovem toplanu Zemun, i opet čujem istu priču o fantastičnih pedeset u kotlu, ali i to kako je dobra vijest za nas da ćemo u avgustu dobiti novu podstanicu! ( Već računam koliko će to biti dodatnih litara te vode od pedeset stepeni na računu ). A to što nema tople vode u stanovima, pa, ona je baš začuđena, ali evo, sad će zvati poslovođu toplane Galenika da pošalje ljude…

Sad već počinje da me plaši ta hijerarhija u toplanama, pa da ne bih došla do Pere Ložača, zovem predsjednika kućnog savjeta iz prizemlja.

„ Da, bili su juče, radili su nešto, izgleda da su opet zaboravili da odvrnu ventile za toplu vodu, svaki put nam to urade“  (??) I zaista, zove me čovjek poslije pola sata, kaže, evo bili su, zaboravili su da odvrnu  ventile juče popodne.

Znači u kotlu pedeset, ali Access Denied.

Budući da sam se tu tek razgoropadila ( hendikepirana sam što sam na poslu a ne tamo, da se uživo poslužim srpskim jezičkim koloritom),  zovem opet „drugaricu“ u zemunskoj toplani, da joj kažem da je ta njihova ekipa zaboravila odvrnuti ventile. I da im to nije prvi put. I da imaju ISO9001. Priča je otprilike: „ Ali ne, nije to naša ekipa, to su komunalci, zapravo, te komunalne službe stalno rade nešto oko tih instalacija, i onda oni to zaborave“ Ja: „Ali, samo vi imate ključ od podstanice, znam da su stanari imali jedno vrijeme, prije dvije godine ste nam ga uzeli“. Ona: “Pa da, ali mi ga moramo dati komunalcima jer i oni tamo imaju neke instalacije.“ Ja: „Koji  komunalci?“ Ona: „Neke komunalne službe!“ . Ja: „ JKP? Vodovod?“ . Ona: „ Pa da, vodovod, kanalizacija, neko“ . Ja: „Pa i oni imaju ISO9001!? “ . Ona: „ Zvaću koleginicu da proverim…“

Nešto sam i ja ostala bez teksta, gubeći konce tih nekih koleginica, nekih komunalaca, nekih instalacija. Zamišljam da je spustivši slušalicu nastavila da pije kafu uz komentar: "Bune se nešto neki Zemunci."

Na kraju, ostavljam mogućnost da sve ovo nije tako. Da sam sve pogrešno razumjela. Ostavljam mogućnost čak i da imamo bebu slona u ulazu, a da su preduzeća koja pominjem potpuno opravdala plaćene sertifikacije. I da sam jako zla kad kažem da politika kvaliteta može biti opredeljenje, ali isto tako i samo mrtvo slovo na papiru. Molim da me se demantuje, da me se razuvjeri, to bi i mene obradovalo.