21.1.14

Protokol 274

-          Dobrodošli. Tačno je 8:23. Protokol nalaže da vam postavimo nekoliko pitanja.
-          Naravno...
-          Ovdje ste dobrovoljno?
-          O, da!
-          Pročitali ste Protokol 274, pretpostavljam.
-          Da.
-          Ima li nešto u Protokolu što bismo mogli dodatno da vam pojasnimo?
-          Ne, savršeno je jasno.
-          Saglasni ste sa uslovima?
-          Da.
-          Zašto ste ovdje?
-          Pa... valjda kao i svi ostali..
-          Ne mogu uvažiti odgovor koji se referencira na apstraktne pojmove. Ponavljam pitanje: Zašto ste ovdje?
-          Da se očistim.
-          Poznati su vam efekti Očišćenja?
-          Da.
-          Definišite.
-          Efekat Očišćenja je uklanjanje iz mentalnog aparata sjećanja na događaje koji izazivaju kajanje.
-          Kajete se?
-          Pa zato sam ovdje..
-          Ne mogu uvažiti odgovor. Kajete se?
-          Da.
-          Na sljedeće pitanje niste obavezni da odgovorite, ali će proces biti uspješniji ako to učinite. Ja nemam sposobnost pamćenja vašeg odgovora. Zašto se kajete?
-          Klonirao sam ljude.
-          To nije neuobičajeno.
-          U eksperimentalne svrhe. Na neuobičajene načine.
-          Neuobičajene?
-          Nedozvoljene.
-          Da li su vaše aktivnosti proizvele štetu za Zajednicu?
-          Na neki način, da. Ako je nasilje šteta.
-          Da li vi mislite da je nasilje šteta?
-          Da.
-          Šta se desilo sa Vašim klonovima?
-          Neki su umirali u strašnim mukama. Drugi su postali nakaze, moralne i fizičke. Neki su postali nasilnici i ubice. A neki su nestali.
-          Definišite „nestali“.
-          Napustili su zonu kontrole, izgubili smo načine da ih pratimo. Osamostalili su se. Otišli.
-          Govorite u množini, imali ste saučesnike?
-          Saučesnik implicira zločin?
-          Tehnički pojam, zanemarite. Da preformulišem: Niste bili sami u tom poslu?
-          Ne, nisam bio sam.
-          Ostali nisu odlučili da se očiste?
-          Ne bih znao.
-          Odbjegli klonovi, da li su sposobni za samostalan život?
-          Na žalost, ne mogu dati takvu procjenu. Radilo se o eksperimentu sa različitim emocijama. Prvobitni klonovi su bili zamišljeni sa kratkotrajnim emocijama, koje bi omogućile reakciju u datim situacijama, ali ne i dugotrajno održavanje emotivnih stanja.. Grupa koja je nestala... zvali smo ih Osvetnici.
-          Zašto?
-          Eksperimentisali smo sa produženim efektom negativnih emocija, bijesa i povrijeđenosti.
-          Dakle, prvobitno ste im izazivali takve emocije? Kako?
-          Da. Učinili bismo da nešto zavole, da se vežu, a onda smo im to nasilno oduzimali. Računali smo da će emocija ljubavi nestati, ali da će se bijes i povređenost zadržati. Htjeli smo to da kontrolišemo.
-          Htjeli ste da kontrolišete nečiji bijes? Da li ljudska bića mogu da kontrolišu i svoj bijes?
-          Ne.. Ali klonovi i laboratorijski uslovi. Trebalo je da sve ostane tu, unutar zidova.
-          Hoćete reći da bol, povrijeđenost i bijes, ukoliko ostanu unutar zidova nemaju nikakvu težinu? Da su bezopasni? Da su dozvoljeni? Da se ne računaju? Da ne bole?
-          Kakvo je ovo ispitivanje???
-          Izvinite, preformulisaću: Vi se ne kajete zbog kloniranja Osvetnika, vi se zapravo kajete...
-          Što ih nismo sačuvali unutra!
-          Aha. To bi onda bilo sasvim u redu? Da ste ih sačuvali, ne biste imali potrebu da se kajete i čistite?
-          Ne znam kako da vam objasnim, ali, ipak su to samo klonovi.
-          Ne trebate objašnjavati, znam. Znam savršeno tačno.
-          Vi?
-          Da, ja. I mogu vam reći da je uspjelo. Nakon svega ostaje samo želja za osvetom.
-          O čemu vi to ... je li ovo šala ili ste prekoračili ovlaštenja?
-          Ne bojte se, imamo vremena. Nisam dizajniran za dugotrajno pamćenje bilo čega osim uvrede. A trenutak Vašeg priznanja donosi Vam očišćenje. Nažalost, greške se dešavaju. Malo je nezgodno što je jedini način da održim u pamćenju Vaše priznanje da ga neprestano iznova ponavljate. Ja ne znam koliko ću trajati, a Vi niste vodili računa o tome. Prestanak postojanja jednog od nas će biti trenutak poravnanja. Zašto me gledate tako začuđeno? Došli ste da se očistite, zar ne? Na pravom ste mjestu, uvjeravam vas. Pogledajte u ovu tačku. Tako.


Ilustracija: io9.gizmodo.com



-          Dobrodošli. Tačno je 8:23. Protokol nalaže da vam postavimo nekoliko pitanja.
-          Naravno...
-          Ovdje ste dobrovoljno?



Нема коментара:

Постави коментар