Ti, koji si se upravo rodio, ništa o tebi ne znam, i nikad
se nećemo sresti, ali već te volim. Ne znam ni u kom dijelu svijeta se čuo tvoj
prvi plač, ni ko su ti roditelji, ni u kakvom ćeš domu odrasti. Ali te volim.
Ne znam koje su ti boje koža i oči, kakva ti je kosa, u kog Boga ćeš vjerovati
ni kakvom će te hranom hraniti, ne znam kakva će biti tvoja prva slova, da li
ćeš živjeti u gradu ili na selu, na moru ili planini, ali te volim.
Kad ti budeš stvarao, ja ću odmarati, tebi ostaje Planeta
kad ja krenem da se pozdravljam sa doživljenim.
U meni je ostalo još puno ljubavi, i ja je sa radošću dajem
tebi, jer je neprekidnost postojanja jedino što ima smisla. Ono što zovemo
životom samo je mali segment u (aproksimaciji) beskonačnosti, ali bez takvih
segmenata ničeg ne bi bilo.
Ništa ti dobro ne ostavljamo. Trošilo se i uništavalo, arčilo
se sve što je naslijeđeno, i od prirode i od predaka. Nije se puno mislilo na
tebe. Zato sam sigurna da si poseban, jači i bolji od nas.
Ti, koji si se upravo negdje rodio, ništa o tebi ne znam, i
nije važno ništa, osim da te volim, i da sam sigurna da je sve što ćeš uraditi
u životu jako, jako važno...
Нема коментара:
Постави коментар