Definitivno, Tim Berners Li je veliki
šaljivdžija. Pazite šta vam kažem. Jer, kako bismo bez njega znali koliko
ludila ima ima na planeti. Naravno, pomogao nam je i da saznamo dobre i korisne
stvari, da se povežemo, da napredujemo. Ali, ruku na srce, kome je do toga,
uvijek će naći način da pronađe šta mu treba. Kolateralni efekat je u
informacijama koje ne samo da nam nisu potrebne, već im ne možemo pobjeći, pa
ih naš mozak procesira upravo kao da su važne, i ne stiže ih filtrirati.
Opet mudrujem. Ali zapravo je jednostavno.
Evo, recimo: posljednjih dana, veliki broj žena na svijetu naprosto potiskuje u
drugi plan važne informacije o tome šta će kuvati, kako su im djeca prošla u
školi, imaju li u novčaniku dovoljno za korpu, jesu li jačim polovinama
ispeglane košulje...a sve to zbog – kupusa!!
izvor: fondacija.exitfest.org
Naime, reče jedna svjetska ljepotica da se
konzumiranjem kupusa povećava obim ženskog poprsja!! (ovo ženskog sam ja
dodala, mada je ostalo nejasno važi li za oba pola). Već zamišljam gužvu na kvantašu, iako
promoterka pomenutog recepta sama i nije baš prsata – ali, ko još upoređuje
činjenice, nema se vremena za to, gutaju se samo izvedeni zaključci. Nema se
vremena ni ukrstiti novo saznanje sa dugovažećim vjerovanjem da upravo
kupus-dijeta najbolje skida masne naslage, a grudi su upravo to.
A mene, zločestu, pamćenje jako dobro
služi, pa se sjetih jednom davno, radila sam tad u vojsci, naišao jedan period
kad se u svim vojnim menzama Jugoslavije danima jeo kupus na sto načina.
Provukla se tad priča (tad se još uvijek prenosilo zastarjelim „priča se“
načinom), da je sin nekog visokog starješine ušao u neki posao s kupusom, pa
eto, treba sad i da proda to što je proizveo.
Da je istina što Olga priča, trebalo bi da se na prvi pogled moglo
uprijeti prstom i reći: Evo je, ova radi za vojsku! Я не помню ничего подобного, Ольга.
Takva ljepotica, pa joj zapalo da
reklamira kupus. Ali, biznis je biznis, a konzumacija besmislica je u zenitu,
pa zašto da ne. Odlična prilika da se proda ono što je ostalo, a nije završilo
u kacama.
Idemo dalje. Nisam ja ostavljala poslove da bih pisala o
kupusu i glumičici, pa hvala svima koji su izdržali žvakanje i ispljuvak banalnosti
i čitaju još uvijek, jer me poznaju i znaju da ću na kraju objasniti. Marketing nas je najprije proganjao iz štampe
i sa televizije, ali od toga je jednostavno pobjeći. Onda je počelo agresivno
da se širi internetom, i taj se haos teže zaustavlja. Čak i opreznim i
trezvenim korisnicima mreže postaje sve teže razdvojiti šta je informacija, šta kampanja, šta
antikampanja. Ponekad imam osjećaj kao da se akteri nekog čudnog rata u mojoj
glavi bore svijetlećim mačevima, a ja samo vidim bljeske, i mogu samo da žalim za nastradalim moždanim
ćelijama.
A onda se dešava novi preokret. Akterima više nisu dovoljni vojnici,
već se regrutuju i zaluđene mase, koje i ne znaju da su to. Šeruj, šeruj,
lajkuj, dijeli, preporuči...ma ne tooo, crko dabogda, sad ću da te blokiram i
prijavim... Ako sluđeni i istrošeni vojnik i odustane od Interneta, nakon što
je već izgubio svaku vezu sa svojim ličnim idealima, potrebama i preferencama,
stiže nova pošast!
Iako je izgledalo da je prevaziđeno, opet
se pojavljuje komuniciranje mobilnim i fiksnim telefonima, pa i dolazak na
vrata. Od medijskog i Internet uticaja na mase, prelazi se na targetiranje
pojedinca. Targetiranje bi bilo donekle i razumljivo da je zasnovano na
dobrovoljnosti, utvrđenim interesovanjima i pokazanoj znatiželji. Razlog da
sumnjam u ovo je potpuno lične prirode. U posljednje vrijeme saznala sam o sebi
mnoge zbunjujuće informacije, a sve su mi saopštene lično i neposredno, upućene
na moje ime.
Tako sam, upravo ja, imenom i prezimenom,
na tom i tom broju, dobila silne nagrade i putovanja , jer oni ZNAJU da ja
volim da putujem (nikad nisam koristila usluge ni jedne agencije), dobijala
sam jastučiće i ogrlice, postala sam uvaženi kupac Topšop proizvoda (nemam ni
jedan), zahvaljuju mi se na
zaiteresovanosti za časopis Agrobiznis i nude mi i ostala izdanja njihove kuće
(ovi gledaju u budućnost, svaki IT inženjer ima potajnu želju da čuva ovce i
peče rakiju), a nervna rastrojenost mi je izašla na vidjelo jer se ispostavilo
da sam provjereni simpatizer nekoliko (više od 4) političkih stranaka. Posebno
je indikativno da navedeni pozivari i posjetioci nisu baš primjeri ljubaznih
osoba. Najblaži zajednički opis bi bio „navalentni“, mada bih za neke rekla i
agresivni. A ja ne volim da me neko
plaši, to me baš ljuti. Jer, nikom ništa ne dugujem, pa kod mene nema ko doći „po
svoje“.
Smatram da se čitava medijska ujdurma može
preskočiti, i Internet je stvar ličnog izbora, ali direktna obraćanja
nepoznatih ljudi i neprijatno navaljivanje i sugestivno obraćanje su nešto oko
čega se treba dobro zamisliti. Ne želim da vjerujem da dolazi vrijeme u kome
neću moći da zaštitim svoje mišjenje, svoje želje i svoj mir.
(Ovi sa Agrobiznisom su me ipak zainteresovali.
Još neka posla da završim, pa kućica negdje u Šumadiji, jedna krava pet koka
i Bog da me vidi! )
Нема коментара:
Постави коментар