Priznaj,
ipak, bila sam fina.
Rekla sam: Lijepa je jesen.
Nisam ti pričala kako kad ode lišće
moje se priče drhteći golišave
iz kratkog dana u hladne noći na prstima promrzlim iskradu.
A ja ih tražim da ih napišem, pa se predomislim i zaključam
ih.
Rekla sam: Snijeg će, bijelo će i čisto.
Nisam ti pričala kako me tragovi u snijegu
u nedostignuto i nedosanjano vode, a nikad ne odvedu.
Rekla sam: Gladna sam.
Donio si kestenje.
Rekoh hvala, a u mojoj glavi su odzvanjali davni kestenovi
udarajući u pločnik,
jedne jeseni kad sam djetinjasto mislila da se ništa ne može
pokvariti.
Ćutala sam. Bolje da misliš da sam fina.
Rekla sam: Lijepo pričaš.
A molila sam Boga da ne otključaš moje promrzle priče
I otišla sam.
Dok sam još bila fina.