6.7.17

Alisa i čarobni leptir

-          Mama...
-          Molim, sine.
-          Hoćeš da ti ispričam priču?
-          Naravno...
-          Bila jedna djevojčica. Bila je baš hrabra. I neka zločasta kraljica je htjela da je ubije, ali su je spasili zec i neki čovjek sa šeširom.
-          Alisa se zvala? Kako ti znaš tu priču?
-          Znam, ti si gledala film, i meni si pričala. Ali ja sam se sjetio, ja to odavno znam, o toj djevojčici. Ona stvarno postoji.
-          Naravno sine, SVE postoji.
-          I ja?
-          O da, ti pogotovo!
-          Mama, kako nastaje leptir?
-          Najprije bude gusjenica. Onda se zamota u ćebence za gusjenice i spava, spava. To je čarobno ćebe koje ga pretvori u leptira. Kad se probudi, raširi krila i leti.
-          Da li svaka gusjenica postane leptir? Šta se desi ako se ne probudi? Ili se ne zamota dobro?
-          Pusti to, zašto to sad pitaš?
-          Ništa. A gusjenica u ćebetu je beba?
-          Hahaha, da,  može biti beba.
-          Ti si meni govorila „bebo“ , a ja nisam bio beba.
-          Ma nemoj, a šta si bio?
-          Bio sam neka gusjenica.
-          Moja  gusjenica najdraža na svijetu!
-          Ja se sjećam svega dok sam bio u stomaku!
-          Ma daj! Čega?
-          Priča. One o šeprtlji i one o ljenjivcu. A znam i ja jednu što ti ne znaš. Neko je mislio da se gusjenica nije probudila, ali ona se probudila na drugom mjestu. U snu se premjestila. Znaš to?
-          Ne znam, ali zvuči dobro. I opet je leptir?
-          Aha. Ta gusjenica je tako morala. Tamo gdje se premjestila nije bilo dosta leptira. Cvijeće je bilo tužno. Sad više nije. Mama, neko to raspoređuje, znaš...
-          Pametno moje!
-          Mama, ljutiš li se ti na mene?
-          Ne, zaboga, zašto?
-          Pa to, što se nisam rodio?
-          Nikako! Samo sam bila jako tužna. Ali, neko to raspoređuje, znaš...
-          Mama, mnogo te volim!

-          I ja tebe. Bebo.